Toma Zdravković pevao je za Danku, Ljiljanu, Sanju, Branku, Nadu, Jelenu, Anđelu, Anu, Aleksandru, Dijanu, Fatimu, Mirjanu, Martu, ali malo je poznato da je jednoj Slavici, u koju je bio smrtno zaljubljen, posvetio najtužniju pesmu.
Najtužnija pesma Tome Zdravkovića napisana je i samo jednom otpevana za jednu Slavicu plave kose i plavih očiju. U pitanju je pesma „Buket belih ruža“ koja možda ne spada među njegove najveće hitove, ali definitivno krije najtužniju, istinitu priču o njegovoj prvoj ljubavi koja je umrla ne napunivši 20 godina.
Jedna situacija sa Slavicom bila je veoma neprijatna.
„Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela „Balkan“, a ona se pojavila tek posle ponoći“, kasnije je ispričao Zdravković.
TEKST PESME
Majko draga uberi mi Buket belih ruža Zavi ruže divno cveće U maramu crnu
Da odnesem svojoj dragoj Pokraj odra njenog Da poljubim usne njene Mrtve, potamnele
Zbog čega si tako mlada Morala da umreš I mrtvu te volim dušo Moj zeleni cvete
Moj će život uvenuti Bez ljubavi tvoje I u grob ću s tobom leći Najmilije moje
Kada je 1963. godine pevao na Crnogorskom primorju dobio je telegram u kojem ga je lekar koji je lečio Slavicu obavestio da je ona teško, neizlečivo bolesna i da želi da ga vidi. Kada je stigao u Sarajevo, nije mogao da je prepozna, jer je izgubila 30 kilograma. Toma zbog nastupa nije mogao da ostane sa Slavicom, a nekoliko dana kasnije, stigao mu je novi telegram kojim je obavešten da je njegova ljubav umrla.
Pogođen njenom smrću, napisao je najdriljiviju pesmu u karijeri.
