Dramski umetnik Miloš Timotijević ostvario je zapažene uloge na filmu i televiziji, ali i u pozorištu, gde je igrao kompleksne i zahtevne psihološki likove.
Ipak, najveći strah osetio je tokom pandemije korona virusa jer nije imao prilike da igra, što je uticalo na njegovo psihološko stanje. Znao je da je pravi trenutak da potraži stručnu pomoć.
– U početku nisam osećao tu vrstu pritiska, ali se on s vremenom pojačavao i krenuo “da me radi”. Inače, nisam čovek koji voli da se izoluje, osim ako mi nije neophodan mir pa to uradim svesno. Zabrane koje smo imali tokom lokdauna bile su stvarno strašne, nisam mogao ništa da radim, a pošto sam slobodan umetnik, to je pritisak i teskobu dodatno pojačalo. Kad se sve nagomilalo, da ne bih pukao, odlučio sam da poslušam savete prijatelja i potražim stručnu pomoć. Intenzivno sam odlazio na terapije dve godine. Sada to činim periodično, kad osetim potrebu. Zanimljivo je da terapije ne mogu da budu kontraproduktivne, one samo ne moraju da budu produktivne. To zavisi od vas i vaše želje da uradite za sebe nešto dobro. Ako imate istinsku želju, pomoći će vam, a ako je nemate, verovatno ćete samo gubiti vreme – iskreno kaže Timotijević.
Svaki lik koji tumači proživljava. Samim tim može da na adekvatan način opravda njegov karakter.
– Postoje likovi koji me znatno promene privatno. Što si bliži liku, više se i sam menjaš, želeo ti to ili ne. Ukoliko je distanca od lika koji tumačim veća, manja je mogućnost da utiče na mene. Imao sam taj doživljaj sa ulogom u seriji “Besa”, koju radim od 2018, i onom u filmu “Vlažnost” za koji sam se spremao više do godinu i po dana. Ulazak u karakter koji je potpuno drugačiji od tvog ume da zbuni telo jer moraš da obiđeš čitav krug da bi došao do prirodnog i jednostavnog rešenja. A usput napraviš i gomilu grešaka. To mi se posebno događa u pozorištu. Da bih se resetovao i vratio k sebi, odlazio sam redovno na psihoterapije – rekao je on.Timotijević je nedavno završio snimanje serije “Poziv”. Zahvaljujući angažmanu u njoj, ostvario je dugogodišnju želju da sarađuje sa koleginicom Mirjanom Joković, čiji je veliki fan već dugo.
– Mira Joković je jedan od ključnih razloga što sam privatio taj posao. Divio sam joj se i pratio njen rad još kao klinac, kasnije i student. Bilo mi je veliko zadovoljstvo što smo igrali zajedno, brzo i lako smo sarađivali. Najvažnije je što je glavni lik u seriji ženski. Mislim da će biti veoma važna zbog toga – rekao je on za “Gloriju”.
Da bi održao psihofizičku formu neophodnu za glumački poziv, osim odlazaka na psihoterapije, redovno trenira i vodi zdrav stil života, u kojem odmor zauzima bitno mesto jer mu pomaže da napravi otklon od likova koje tumači. Jednom od njih, iz predstave “Smrt ¡ devojka”, teško je uspevao da “pobegne”.
– Komad po tekstu Arijela Dorfmana igraćemo od oktobra u Bitef teatru. Imam dosta tešku i kompleksnu ulogu, u pitanju je psihološki triler. Možda najteži deo našeg posla jeste da ulogu ne poneseš kući. Reset posle predstave je veoma bitan, ali je često teško vratiti se samom sebi. Ponekad mi je potrebno da se posle jakih, dinamičnih uloga, posebno kad su u pitanju negativci, vozim po gradu sat-dva i glasno slušam muziku kako bih se očistio i došao kući normalan – priznao je on.